Простор између Јадранске и Мезијске плоче заузимају две крупне алпске геотектонске јединице: Динариди и Карпато-балканиди. Реч је о орогеним подручјима која представљају колаж бројних тектоностратиграфских јединица нижих редова и поседују сложен тектонски склоп маркиран наборно-навлачно-краљушастом грађом: са југозападним вергенцама у Динаридима и источним и североисточним вергенцама у Карпато-балканидима (double vergence orogen). Орогени литолошки садржај, наборно-навлачно-краљушасти и раседни склоп резултат су вишефазних мезозојских и кенозојских сажимања испољених током конвергенције неколико океанских и континенталних ентитета у тетиском простору између Јадранске и Мезијске плоче. При томе, у условима субдукцијско-колизионих процеса, доковања, wrеnch-тектонске активности и ротација дошло је до сукцесивне и вишеструке амалгамизације објеката који су се налазили у различитим просторима и срединама Тетиса. Реконструкција ових односа и догађаја – временска и просторна, је управо и предмет истраживања у предложеном пројекту. Реч је о комплексном проучавању које захтева мултидисциплинарни приступ, а подручје Србије је врло инструктивно за решавање ове проблематике.

Током палинспастичке реконструкције тектоностратиграфских јединица између Јадранске и Мезијске плоче биће размотрени грађа и еволуција два основна типа геоструктурних елемената у тетиском домену: (а) подручја са континенталном и (б) подручја са океанском кором. При томе, приоритет ће имати следећи поступци и методика:
(1) Проучавање палеотектонских процеса, реконструкција напонских поља (палеострес анализа), екстензиони и компресиони режими, вергенце и компресионе структуре, детерминација палеотектонометаморфних и магматских догађаја, елиминација учинка тектонских догађаја (рестаурација кретања дуж навлака, крупних транскурентних раседа, исправљање – ״пеглање״ набора и реконструкција ״претектонског״ претцртежа.
(2) Анализа фација и формација и њихових дебљина, палеофаунистичка, палеофлористичка, бистратиграфска и литостратиграфска истраживања, корелација геолошких стубова, верификација тектонских утицаја на литолошке типове, седиментолошка проучавања, успостављање поларитета изоопских фацијалних и формационих садржаја, реконструкција депозиционих простора и палеогеографске синтезе.
(3) Палинспастичка реконструкција биће суплементарна са палеомагнетним подацима који се односе на глобалну хоризонталну мобилност крупних литосферних ентитета, пре свега Јадранске плоче. За детаљнија палеомагнетна проучавања која се односе на интерлитосферне просторе биће консултовани, у оквиру међународне сарадње, најпознатији европски центри (Мађарска, Француска и др.).
(4) Паралелно са палинспастичким рестаурацијама разматраће се и геодинамички аспекти, односно силе (driving forces) које су контролисале ове догађаје.

Предложена истраживања су оригинална јер су везана за мултидисциплинарност и примену најновијих методских поступака, што у свим досадашњим проучавањима сличног типа није рађено. Значај овако конципираних истраживања је у томе што ће се на један нов начин сагледати геолошка грађа терена Србије. Нагласак је на реконструкцији геометрије и еволуције депозиционих средина и њиховој девастацији у простору и времену сукцесивним укључивањем тектонских догађаја, метаморфизма, магматизма и ерозионих процеса чији је крајњи производ данашњи ороген. На тај начин откриће се и нове могућности сагледавања потенцијалности терена Србије са аспекта минералних сировина (метала, неметала, угља, нафте и гаса) чиме се још више истиче оправданост реализације оваквог једног пројекта.

Реализацијом пројекта очекују се резултати који ће допринети решавању проблема:
-положаја тектоностратиграфских јединица Динарида и Карпато-балканида (које се данас налазе између Јадранске и Мезијске плоче) у тетиском простору у различитим временима почев од касног палеозоика до у кенозоик,
-редоследа отварања и затварања различитих океанских ентитета у овом делу тетиског простора,
-геометризација континенталних блокова и њиховог каснопалеозојско-раномезозојског позиционирања у тетиском простору у односу на европску и афричку (јадранску) плочу,
-просторне еволуције, кинематике, геодинамике и сукцесивног повезивања различитих јединица у јединствен ороген током мезозоика и кенозоика.
Остварени резултати биће презентирани у домаћим и страним часописима, кроз израду докторских дисертација, саопштавани на домаћим и међународним стручним скуповима, а највреднији и од ширег интереса у елитним страним часописима.

Пројекат предвиђа петролошка, геохемијска и структурна испитивања и одредбе старости стена које изграђују континенталну кору у подручју централног Балканског полуострва. Пројекат се одликује интегрисаним петролошким приступом и има за циљ утврђивање генезе стена и геодинамичких услова који су владали у југоисточним деловима данашњег алпског орогеног појаса. У фокусу проучавања јесу магматски процеси, као и однос магматских догађаја са истовременим метаморфизмом, процесима седиментације и образовања рудних лежишта. На основу ових проучавања биће предложени геодинамички модели за пре-, син- и постколизионе фазе геолошког развоја алпског орогена у овом подручју. Пројектне активности састоје се од теренског и кабинетско-лабораторијског рада. Рад у лабораторији подразумева израду хемијских и радиометријских (методе 40K/40Ar, 40Ar/39Ar и U/Pb) анализа стена и минерала, што захтева приступ савременој аналитичкој опреми. Коришћење наведене опреме биће обезбеђено путем међународне сарадње. Интерпретација старости и генезе магматских, метаморфних и седиментних формација терена Србије имаће позитиван одраз на друге активности из области геологије у Србији, као и на предмете проучавања других геолошких дисциплина. Кроз постојећу међународну сарадњу, као и успостављањем нових контаката са колегама у иностранству, оствариће се услови за повећање научног и истраживачког потенцијала свих учесника на пројекту. Примарни резултат пројекта биће реконструкција услова образовања петролошких формација централног Балканског полуострва. Настанак проучаваних формација ће бити објашњен геодинамичким моделима и то у контексту геодинамике суседних региона. На тај начин резултати овог пројекта даће значајан допринос разумевању геолошког развоја овог дела Европе. Стечена знања о литологији и старости испитиваних стена имаће позитиван утицај на извођење геолошког картирања у Србији. Она ће дати допринос и бољем разумевању генезе рудних лежишта, а тиме и допринети истраживању лежишта различитих минералних сировина. Уз пораст истраживачког потенцијала и научне компетенције учесника на пројекту, један од резултата пројекта требало би да буде и припрема савремене базе петролошких података. Ова база података би била конципирана у складу са ГИС-стандардима и захтевима архивирања, ажурирања и претраживања геолошких података и информација. После имплементације пројекта наша петролошка наука би, по квалитету кадрова и њиховој научној продукцији, стала у ред водећих геолошких дисциплина у нашем региону, што би био један од веома важних и дугорочних резултата пројекта.

Предмет истраживања је минерал који се јавља као основно једињење у саставу земљине коре и распрострањена дисперзна фаза у воденим токовима и нижим деловима атмосфере. Минерали се траже анализирају и описују ради примене и сазнања о саставу и процесима у земљиној кори а данас све висе и ради утицаја на простор у коме се развио зивот. Примена минерала је неизоставни део људске делатности и развоја од праисторијских времена па је допринос минералогије испитивању археолошких налаза веома значајан. Основни концепт пројекта је експерименталне природе и садржи неколико специјализованих области које покривају различите аспекте испитивања минерала као елементарне чврсте фазе у саставу земљине коре.

1) Фундаментална минералогија проучава хемијски састав, структуру и физичке особине минерала. Њен циљ је:
а) Откриће нових минерала, и анализа недовољно испитаних минералних врста на територији Србије, посебно са аспекта структуре и термодинамичких услова генезе. Ерић С., Логар М., Миловановић Д., Бабић Д. анд Аднађевић Б. (2009): Ti-in-biotite geothermometry in non-graphitic, peraluminous metapelites from Crni vrh and Resavski humovi (Serbia). Geol. carp., 60., 60, 1м 3-14.
б) Структура нанометарских кристала Mugnaioli E., Logar M., Mellini M. and Viti V.(2007): Complexity in 15- and 30-sectors polygonal serpentine: Longitudinal section, intrasector stacking fault and XRPD satellites. Am. Min., Vol. 92, p. 603-316

2) Примењена минералогија
a) Тежи да усаврши постојећу технологију или надје нове могуцности примене минерала Цоцић М., Логар М., Цоцић С., Девић С., Матовић Б., Манасијевић Д. (2007): Mineralogical transformation in copper concentrate roasting in fluo-solid reactor. J. od Min. and Metall., ISSN: 1450-5339, 43B1, 71-84. R 52
б) Проучава фазни састав и микроструктуру материјала насталих од природних прекурсора. Овде спадају синтезе керамичких материјала и хидрауличних везива (цемент).
ц) Истраживање пољопривредних земљишта Томић З., Костић Н., Јовшић Д. Нешић Љ. Белић М., (2008): Mineral Composition of soil developed on vulcanites of Fruška Gora (Serbia), Zemljište i biljka. Vol. 57, No. 1. 35.
д) Доприноси археолошким истразивањима кроз анализу археолошких материјала: Логар М., Перић С., Меллини М., Похарц-Логар В. (2004): Mineral composition, microstructure and colour of Neolithic pottery with an isight into production technology. Monography: "The Central Pomoravlje in Neolithization of South East Europe." The Neolithic in the Middle Morava Valley, No 1., p. 49-69. (ISSN 1820-4724; ISBN 86-80093-41-6).

3) Минералогија животне средине. Еко-систем је систем изграђен као заједница животиња, биљака и бактерија и њихове заједничке физичке и хемијске околине чију основу изграђују минерали. Поред геолошког простора, минерали су присутни и у воденим токовима и атмосфери као дисперзна фаза услед ерозије или људских активности. Од нарочитог је интереса развој примене отпадних материјала индустрије прераде минерала. (М. Цоцић, М. Логар, С. Девић, Б. Матовић (2008): Утицај процеса пржења концетрата бакра у флуо-солид реактору на загађење атмосфере. III симпозијум Рециклажне технологије и одрживи развој, Сокобања, 5-8 октобар, 237-243, (2008), ISBN 978-86-80987-61-3).

Н. Јовановић: "Синтеза портланд-цементног клинкера са електрофилтерским пеплом термо-електране ‘Никола Тесла’ као сировинском компонентом", магистарски рад одбрањен 24.12.2008 на РГФ-у (ментор Миховил Логар).
По овој теми у току је израда две докторске дисертације.

Досадашња пракса у свету а од недавно и код нас, је показала да се применом геосинтетичких материјала, успешно решавају различити геотехнички проблеми. Појавом геосинтетичких материјала (седамдесетих година прошлог века), дошло је до значајних новина када је у питању грађење објеката. Ово се посебно односи на слабо носиве и нестабилне терене, јер се зна да овакве терене редовно прати ограничени приступ, како машина тако и радне снаге. Због својих повољних техничких својстава, једноставне технологије рада и конкурентне цене, геосинтетички материјали се све више употребљавају и код фундирања објеката, било као замена за неке класичне материјале, било за израду потпуно нових техничких решења. Чести су случајеви да се приликом ископа темељних јама мора обавити раздвајање, филтрација или дренирање, што се веома успешно решава применом геотекстила. Постављањем геосинтетика испод темеља или између слојева тла, знатно се побољшавају механичке карактеристике подлоге, јер геосинтетици преузимају силе затезања чиме се минимизирају деформације, а осим тога смањују се скупе грађевинске мере и елиминише потреба за додатним слојевима тла. Поред тога што се геосинтетички материјали користе за дренирање, армирање тла и др., могу успешно да се искористе и као максимална заштита од загађења. Због својих вишеструких особина као што су: непропусност, заштита од механичких оштећења, добре дренажне карактеристике, изузетна контрола ерозије, ојачање тла, велике сепаратне и филтрационе могућности, могу веома успешно да се употребе и при складиштењу комуналног отпада.

У складу са тим у оквиру пројекта акценат се ставља на изналажењу нових и унапређењу постојећих техничких решења за рационалније планирање, пројектовање и грађење објеката, применом геосинтетичких материјала. Посебна пажња посвећена је примени геомрежа са гледишта могућности њихове употребе код санације клизишта и фундирања објекта на слабо носивом тлу. Конкретан допринос јесте оптимизација главних конструктивно-технолошких параметара система геосинтетик – природни терен тј. тло. Економски показатељи у овом случају су количина материјала и цена извођења. За конструкцију са уграђеним геосинтетичким материјалом (геомержом) са економске стране се анализира неколико позиција и радова: машински ископ тла, збијање подлоге, набавка и уградња геомреже, транспорт и количина материјала за насипање, насипање материјала преко слојева геомреже и збијање.

Овај проблем актуелан је и код депонија комуналног отпада и то како код провере опште стабилности завршних косина депонија, тако и код слегања комуналног отпада. Процес слегања депонија је веома сложен, зависан од суперпозиције бројних фактора, и њему је посвећена посебна пажња. Доприноси механичког збијања, утицаја температуре и биолошке декомпозиције у укупном слегању, су теме које захтевају додатна и нова истраживања.

С обзиром да пројекат има две организационе целине, то су и циљеви постављени према проблематици истраживања:

• развој и унапређење методологије пројектовања на слабоносивом тлу, применом геосинтетичких материјала;
• развој и унапређење методологије пројектовања и санација депонија комуналног отпада применом геосинтетичких материјала;
• развој програма осматрања објеката за чију изградњу су коришћени геосинтетички материјали;
• систематизација одговарајућих прописа и законске регулативе;
• економска валоризација;
• анимирање стручне и друштвене јавности и надлежних институција у земљи;
• презентација резултата истраживања;
• научни допринос.

Све израженија тенденција потреба за минералним сировинама, металичним, неметаличним и енергетским која је присутна у свету па и код нас, врло јасно указује на чињеницу да рударство као привредна грана има своју перспективу. Осавремењавање производње у постојећим лежиштима, отваранје нових, у себи подразумева и све већу потребу за израдом подземних просторија, као једног од најбитнијих сегмената подземне експлоатације. Предложена тема покрива широк дијапазон области, од савремених геодетских техника, савремених метода пројектовања, технологије рударских материјала, преко савремених технологија израде подземних објеката, уз поштовање најстрожијих мера безбедности и све присутнијих еколошких захтева. Основни принципи на којима се овакви објекти граде су: функционалност, економичност и безбедност. Овако дефинисани високи критеријуми условљавају да се у пројектовање и изградњу оваквих капиталних објеката све више мора укључити и наука па је то разлог за реализацију једног оваквог пројекта.

Истраживања су пре свега усмерена ка дефинисању оптималних технологија израде подземних просторија, економичности, избору адекватне опреме, начину њиховог подграђивања, безбедности као и испуњавању све строжих еколошких захтева.

Истраживањима у области технологије подземне градње у оквиру овог пројекта било би обухваћено:
• анализа постојећих технологија подземне градње у различитим радним срединама;
• процена применљивости нових технологија и какав је њихов домет,
• да се изради модел оптимизације техничко-економских показатеља;
• да се изучи могућност примене нових технологија подземне градње.

Кључни резултати истраживања по овој теми који се могу очекивати су пре свега дефинисање нових технологија израде подземних просторија. Овако дефинисане технологије имају за циљ повећање продуктивности, односно брзине градње, смањење трошкова, повећање безбедности објеката и особља ангажованог на његовој изради, повећање степена механизованости радова применом адекватне механизације, смањење учешћа живог физичког рада, чиме се постиже значајан напредак у његовој хуманизацији, односно испуњавању ергономских критеријума.

Подземна експлоатација, као начин откопавања, узима учешће у светској производњи угља од 60%. Тренутно најбољи коефицијенти искоришћења су 50-60% за коморно-стубне методе и око 75% за широкочелне методе откопавања. Примена модерних, аутоматизованих и комјутеризованих технологија експлоатације може значајно повећати ове коефицијенте. Примена софтверских пакета за управљање, праћење и оптимизирање производње представља веома важан и користан алат у процесу доношења пројектних и инвестиционих одлука од стране менаџмента рудника. Модели симулације и прогнозе омогућавају да се рудник сагледа у реалном времену и изврши предикција неког будућег стања и у складу са тим одреде правци деловања. Овакав приступ омогућава активан однос према процесу производње за разлику од досадашњег реактивног приступа који се заснива на решавању насталих проблема без могућности да се они предупреде. Овај пројекат ће се позабавити са следећим основним сегментима истраживања, а пре свега: досадашњим искуствима у светској пракси, стањем садашњих мрко-лигнитских и лигнитских рудника са подземном експлоатацијом, потенцијалом овог ресурса предиспонираног за подземну експлоатацију, анализом могућих техничко-технолошких решења, разрадом сваког понаособ модела условљеног конкретним рударско-геолошким условима. На основу усвојених модела и добијених параметара као и на основу техно-економских анализа утврдиће се ефекти остварења енергетског еквивалента.

Предмет истраживања пројекта је анализа могућности примене малих гасних лежишта за складиштење природног гаса или когенерацију (комбиновану производњу електричне и топлотне енергије). Лежишта која ће се анализирати лоцирана су на експлоатационом простору средњег Баната.

Повећање учешћа природног гаса у задовољавању енергетске потражње је дугорочни стратешки циљ енергетске политике Србије. У Србији само Војводина има комплетну гасну инфраструктуру и скоро потпуну могућност коришћења природног гаса у сектору широке потрошње. У осталом делу земље, природни гас се користи у системима за даљинско грејање, тако да је укупно учешће гаса у потражњи за потребе грејања и домаћинстава око 30%. Учешће природног гаса као горива у производњи електричне енергије је занемарљиво (2,8%). Подаци о структури потрошње гаса указују на неповољну ситуацију са аспекта експлоатације гасоводног система и услова обезбеђења гаса из увоза. Велики део потрошње гаса за потребе грејања захтева решавање начина подмиривања неравномерних потреба потрошача у условима равномерних испорука гаса из извора снабдевања. Тренутна структура потрошње природног гаса код нас је веома неповољна са израженом сезонском неравномерношћу потрошње (однос потрошње зима/лето је 4:1).

Достигнути и планирани ниво развоја система снабдевања природним гасом Србије намеће потребу повећања поузданости система снабдевања природним гасом и решавање проблема неравномерности потрошње. Основни начин за решавање ових проблема је коришћење подземног складишта гаса. У свету, подземно складиштење у порозним геолошким формацијама заступљено је са око 90%, а око 75% од тога је у делимично исцрпљеним или исцрпљеним лежиштима угљоводиника. Најекономичнији вид складиштења према критеријумима Међународне уније за гас је у делимично исцрпљеним гасним лежиштима са експанзионим, а затим са водонапорним режимом.

У пројекту ће се анализирати мала гасна лежишта средњег Баната која припадају групи делимично исцрпљених гасних лежишта са енергетским експанзионим режимом. На основу анализе геолошко-екплоатационих карактеристика наведених лежишта примениће се критеријумски модел избора лежишта за складиште гаса. Применом економских и геолошко-технолошких критеријума извршиће се класификација анализираних лежишта за превођење у складиште, а за одабрано репрезентативно лежиште разматраће се техничко-технолошко решење могућег подземног складишта гаса. Дефинисано идејно решење складишта гаса са свим неопходним параметрима рада обухвата анализу етапне изградње у складу са светском праксом изградње подземних складишта гаса.

Примењена економско-финансијска и друштвено-економска анализа даће оцену оправданости примене анализираних гасних лежишта за складиштење природног гаса. Извршиће се процена утицаја експлоатације и складиштења гаса на животну средину.

Oвај пројекат представља допринос развоју енергетског гасног сектора кроз: анализу решавања проблема неравномерности потрошње и повећање сигурности снабдевања природним гасом применом подземних складишта гаса из чега произилази и супституција коришћења електричне енергије у сектору широке и индустријске потрошње; повећање искоришћења постојећих транспортно- дистрибутивних система и смањење зависности од увоза природног гаса.

У пројекту ће се анализирати могућност примене когенерационог постројења на одабраном лежишту из групе анализираних малих гасних лежишта средњег Баната. Разлог томе је што у Нис а.д.-Нафтагас-у постоје значајне могућности за развој когенерационих постројења и то путем коришћења малих гасних лежишта, рационалније сопствене потрошње и елиминисања техничких губитака (сагоревање на бакљи).

У оквиру прве фазе планираних активности истраживања, вршена су испитивања карактеристика радне средине и стања минских бушотина. Добијени подаци су представљали добру основу при изради водоотпорне видео сонде врхунских карактеристика за праћење стања минске бушотине, веома малог пречника са могућношћу окретања у свим правцима и очитавања многих параметара (дубина, инклинација, азимут).
У оквиру друге фазе извршено је унапређење уређаја за мерење брзине детонације експлозива и времена успорења средстава за иницирање, који је прилагођен и за мерење многих минерско - техничких карактеристика. Уређај омогућава:

• Избор мерног подручја
• Мерење брзине детонације (једноканално)
• Мерење времена успорења (четвороканално)
• Проверу стања прикључених сензорa
• Задавање почетка или прекида мерења
• Уношење растојања између сензора (cm)
• Преглед измерених резултата

Трећа фаза је подразумевала истраживања типологије и набавку сензора чије фреквентне карактеристике одговарају динамичким карактеристикама тла и комплексној природи простирања таласа близу минског поља и израду система за опажање убрзања честица тла непосредно иза минског поља. Израђен је индустријски прототип - троканални брзи дата логер за мерење убрзања честица тла непосредно иза минског поља, са фреквенцијом узорковања 1 MHz. Логер има улогу да побуђује спољње сензоре убрзања константом струјом, а да од њих добија напонски сигнал за даљу обраду који се филтрира са пропусником опсега и узоркује аналогно-дигиталним конверторима. Одбирци добијени на тај начин се прикупљају преко програмабилног ASIC кола у SDRAM меморију. Када се одбирци прикупе у SDRAM меморију, пребацују се у FLASH меморију одакле се могу прочитати преко USB порта персоналног рачунара.

У оквиру исте фазе, вршена је синхронизација рада сеизмографа са системом за секвенцијално иницирање који је израђен у оквиру претходног технолошког пројекта. Резултати истраживања претходних фаза пројекта представљени су у научним радовима објављеним у врхунским светским научним часописима и зборницима радова са домаћих и међународних симпозијума, као и најважнијег интернационалног симпозијума о минирању. Поднет је Захтев за признање Великог Патента код Завода за интелектуалну својину за нови поступак и систем за праћење ефеката минирања.

Преостале планиране фазе пројекта су истраживање утицаја минирања на померања у пукотинама на објектима, где би се након изучавања и набавке сензора, израдио модел уређаја за праћење помераја у пукотинама на објектима, затим истраживање утицаја прашине и гасова од минирања на околну средину са планираном набавком сензора за израду модела уређаја за мерење концентрације прашине и гасова од минирања. У оквиру последње фазе, планирана је синхронизација свих делова система у заједнички рад.

Завршени и тестирани Систем за праћење негативних утицаја минирања на околну средину служиће за прецизна мерења и праћења негативних ефеката минирања и тако бити од велике помоћи при решавању великог броја насталих спорова на релацији рудник - околина. Добијени резултати ће пружити одговарајуће смернице за израду стандарда из ове области и биће од неизмерног значаја како за све фирме које се баве минирањем, фабрике експлозива, тако и за становништво које живи у непосредној околини рудника.

Пројекат се заједнички реализује од стране Универзитета у Београду - Рударско - геолошког факултета и Босил метала д.о.о из Босилеграда (партиципант и корисник резултата истраживања). Као резултат оживљавања рударства у свету и код нас (због високих цена метала) и у Републици Србији дешавају се позитивни помаци у оживљавању рударске привреде. Као резултат тога имамо да је Већ приватизовано неколико наших рудника који успешно раде или се очекује нихово кретање у скорој будућности а има назнака да ће доћи и до отварања нових рудника и градње нових флотација за прераду руде. У оквиру овог Пројекта радиће се фундаментална и примењена истраживања могућности селективног флотирања Pb-Cn-Zn руде из лежишта Подвирови - Општина Босилеград. Уколико се изнађе прихватљива технологија флотирања руде (прелиминарни резултати су позитивни) с обзиром да је обезбеђен стратешки партнер из Русије који је спреман да финансира отварање рудника и градњу флотације очекује се упошљавање између 250 и 300 радника у неразвијеном подручју Републике Србије.

Циљ истраживања у првој години је да се изврши карактеризација минералне руде из лежишта "Подвирови" и да се изврше лабораторијска истраживања могућности селективног флотирања руде. Карактеризацијом ће бити обухваћено детектовање присутних минерала у руди, начин ниховог појављивања срастања, прорастања и сл. Техолошким истраживањима утврдиће се мељивост руде, гранулометријски и хемијски састав и урадиће се више серија опита флотирања у функцији различитх патраметара: пХ вредности пулпе, врсте и количине деприматора, врсте и количине колектора, времена флотирања и слично. На основу резултата истраживања направиће се план извођења полуиндустријских опита у затвореном циклусу што ће бити план за другу годину истраживања и израду идејних пројеката а у Трећој години ће се радити индустријска испитивања и израда главних пројеката за нову флотацију.

Тренутно је у току друга година истраживања. Пројекат се завршава 31.3.2010. г а на пројекту је ангажовано 7 истраживача са укупно 45 истраживач месеци.

Унапређење организације одржавања на површинским коповима лигнита Електропривреде Србије може се остварити увођењем проактивног система надзора битних склопова и елемената на рударским машинама. Спровођење оваквог начина одржавања изискује on-line праћење карактеристичних параметара, а у неким случајевима и off-line праћењем, у зависности од важности места мерења и параметара који се прате. Знајући да је проактивно одржавање искорак напред предиктивног одржавања, које је засновано на утврђивању стања машине током рада, односно на чињеници да ће већина елемената машине испољити некакав тип упозорења пре отказа, проактивно одржавање користи разне технологије у циљу продужења века рударских машина. Знајући да је старост роторних багера на површинским коповима Електропривреде Србије преко 25 година, овај пројекат добија на значају.

Увођењем проактивног система надзора на рударским машинама површинских копова Електропривреде Србије вршиће се анализа понашања и стања карактеристичних склопова и елемената, сагледаних кроз добијене параметре при чему се доносе одлуке о продужењу радног века тих склопова и елемената. Добијени параметри су основа за доношење става о ревитализацији, реконструкцији или замени склопа или елемента, али и као смерница будућем пројектовању ових машина. Параметри који се најчешће користе су следећи: вибрације, напонско стање челичне конструкције, ултразвучно испитивање, термовизијско опажање, струја, напон, кретни момент, температура, притисак итд.

Увођење проактивног одржавања на површинским коповима лигнита Електропривреде Србије је, може се слободно рећи, пионирски подухват. Пројекат има вишеструки допринос: увођење нових технологија, смањење свих видова застоја на систему, стварање нових кадрова за коришћење високософистициране опреме, смањени трошкови експлоатације и одржавања целог система, итд.

Од Пројекта се mogu очекивати следећи кључни резултати: увођење нових технологија, смањење свих видова застоја на систему, стварање нових кадрова за коришћење високософистициране опреме, смањени трошкови експлоатације и одржавања целог система, елиминација кварова машине односно изналажење узрока квара, његово предупређивање и елиминисање, остваривање могућности предвиђања и тачног планирања потреба за одржавањем, повећање погонске спремности машине, одржавање оперативног капацитета система преко смањења периода застоја критичних склопова и елемената, обезбеђивање предвидивог и разумног радног времена за особље ангажовано на одржавању.

Увођењем новог проактивног система надзора на битним склоповима и елементима рударских машина површинских копова Електропривреде Србије, смањује се максимално негативан субјективни утицај при анализи продужетка радног века. Увођењем on-line праћења и утврђивањем динамичког тренда различитих параметара ради дефинисања стања и понашања склопова и елемената, може се доћи не само до сигнализирања и упозорења пре отказа, већ и до продужења века трајања датог склопа односно елемента. Повратак инвестиције на великим рударским системима је сигурно известан, јер су трошкови експлоатације постојећих система веома високи и зато што ови системи имају великих проблема у експлоатацији.

Овим истраживањем стварају се и предуслови за измену застарелих стандарда за прорачун и избор склопова и елемената рударских машина, као и да се дају нови правци при будућем пројектовању све захтевнијих рударских машина, са техничко-технолошког аспекта.

Развојем рудника и све већом потребом за енергетским минералним сировинама, посебно угљем, долази до повећања дужина спољашњег транспорта, уз апсолутно повећање масе ископине. Спољашњи транспорт угља, као наставак унутрашњег транспорта представља транспорт угља од рудника до објеката примарне прераде, претовара у средства јавног саобраћаја, одлагања, крајњег потрошача и др. Дужина транспорта угља од самог рудника до крајњег циља креће се од неколико стотина метара до више десетина километара. При томе, транспортни путеви често пролазе кроз урбана насеља или кроз очуване природне средине (понекад и националне паркове), бањско-климатска лечилишта, туристичке дестинације и сл. Превоз угља негативно делује на земљу, воду и ваздух у ближој и даљој околини.

Упркос чињеници да се тежи изградњи термоенергетских објеката у близини великих рудника угља, још увек су евидентне велике транспортне дужине за транспорт угља од лежишта до првих потрошача. При томе долази до различитих, углавном штетних утицаја на животну средину.

Угроженост животне средине од транспорта угља зависи од много фактора а највише од врсте и броја транспортних средстава, дужине траснпорта, квалитета угља, осетљивости животне средине и сл. Сваки од ових фактора мора бити добро изучен још у првој фази истраживања и оцењене штетности које настају. Да би се то могло остварити неопходно је да се добро познају сви могући односи између транспорта и животне средине.

У Јавном предузећу за подземну експлоатацију угља, евидентни су проблеми застареле технологије и опреме за спољашњи транспорт угља. Спољашњи транспорт угља се углавном обавља камионским путем кроз урбане и природне средине. Транспорт угља од рудника СОКО до претоварне станице кроз Соко Бању, од рудника Штаваљ кроз резерват заштићене природе Пештер, од рудника Лубница до Грљана, од рудника Боговина до Грљана, у Ибарским рудницима до сепарације у Баљевцу на Ибру итд. Поред негативног утицаја на животну средину, значајни су и проблеми везани за техно-економске ефекте оваквог начина транспорта угља. Применом нових технологија транспорта угља, уз стриктно поштовање очувања и заштите животне средине, значајно би се побољшали и економски ефекти транспорта, а тиме и укупни економски ефекти пословања ЈП ПЕУ.

Транспорт угља од рудника до објеката примарне прераде, претовара у средства јавног саобраћаја, одлагања, крајњег потрошача и др. врши се кроз различите категорије животне средине. При томе долази до негативних утицаја транспорта на животну средину. Циљ овог пројекта је да се проуче сви аспекти транспорта минералних сировина кроз животну средину, мере заштите за сваки начин транспорта, нове технологије транспорта са малим степеном утицаја на животну средину и начин избора транспорта. Такође овим пројектом треба утврдити утицај транспорта угља на околину, размотрити основне принципе заштите средине и уз поштовање осталих техно-економских и других критеријума предложити технологије транспорта угља које смањују штетности у животној средини.

Територија Србије богата је опекарским сировинама различитог минералног и петрографског састава. Највећи део опекарске производње традиционално је везан за подручје Војводине. То је разумљиво с обзиром на велику распрострањеност лесних творевина на овом подручју и саобраћајну инфраструктуру (копнени и водени путеви) повољну за снабдевање домаћег тржишта, у појединим случајевима и за извоз у суседне земље. Потенцијали опекарске минерално-сировинске базе Србије су велики, али не и неисцрпни. Према подацима из Билтена глинених производа Србије за 2009. годину, производња црепа, цигле и блокова износила је 2.600.440(t). Производња је сигурно већа, пошто многи мањи произвођачи нису доставили податке. Заједничко обележје експлоатације глина је да се откопавање обавља површинским путем и да је експлоатација глина циљна, односно да није споредан процес експлоатације неке друге сировине. Експлоатација глина најчешће се изводи машинама са дисконтинуалним дејством. Опрема је у принципу нетипизирана, често и неадекватна за извођење експлоатационих радова. Мањи број површинских копова глине има адекватну технологију експлоатације и савремену организацију рада. На већини површинских копова глине у Војводини присутни су проблеми са подземним водама и повећаном влажношћу ровне сировине која улази у процес прераде. Готово по правилу копови глина лоцирани су на земљишту пољопривредне намене. Проблем површинске експлоатације глина у оваквим случајевима је депресија која остаје после окончања експлоатационих радова и њена санација рекултивацијом. Рекултивацијом и уређењем предела, површине депресија требало би вратити првобитној намени остварујући два циља: нова економска функција и враћање природи кроз стварање вредних биотопа за биљке и животиње. Проблем је сложен и захтеван. Данас у условима глобалне економске кризе и већ хроничне економске кризе која дуго траје у нашој земљи, бројни проблеми површинске експлоатације опекарских минералних сировина, у времену које долази све ће више бити изражени. У амбијенту стешњених инвестиционих могућности, проблеме је немогуће решавати набавком нове опреме и машина, куповином нових технологија и сл. Полазећи од ових констатација, аутори пројекта, сматрају да решења присутних проблема и даљег развоја експлоатације и прераде опекарских минералних сировина, ради очувања и повећања тржишне конкурентности опекарске производње, треба тражити у постојећим техничко-технолошким производним системима, односно кроз технолошка побољшања и унапређења експлоатационих процеса. Истраживањима адаптивности експлоатационих процеса, очекују се одговори-решења која ће фокусно водити ка циљевима: побољшања ефективности, ефикасности и еколошке сигурности постојећих технолошких система и очувања конкурентности производње и производне виталности. Планирано је да се експериментална истраживања изводе на површинском копу опекарских сировина „Мајдан III“ Индустрије грађевинског материјала Потисје ад Кањижа. Више је разлога због којих је овај површински коп изабран за извођење експерименталних истраживања, наводимо најзначајније: техничко-технолошка и информационо-управљачка опремљеност, висок ниво организације рада и технолошке дисциплине, стручност и спремност персонала да пружи подршку пројекту и заинтересованост менаџмента предузећа за резултате истраживања. У циљу формирања комплексне слике и ради поређења, део аналитичких истраживања обухватиће експлоатацију опекарских минералних сировина код других значајнијих произвођача црепа и блокова („Полет” Нови Бечеј, „Тоза Марковић” Кикинда, „Стражилово” Ср. Карловци, ...). Сазнања и резултати истраживања имају општи значај за опекарску индустрију, за минерално-сировински комплекс у најширем смислу.

Експлоатација геотермалних као и субгеотермалних ресурса (испод 30°C) посредством топлотних пумпи, на које је предложени пројекат оријентисан, представља у свету већ познату и примењену технологију производње енергије за потребе грејања (и хлађења) и то у случајевима када се, као расположиви енергетски ресурс, јављају подземне воде или тло (стене) ниских енталпија. Територија Србије, захваљујући својој геолошкој грађи, располаже значајним бројем појава субтермалних подземних вода. У начелу, под субтермалним појавама се подразумевају подземне воде које на, или при површини терена имају температуру оквирно у интервалу 12-30°C. Оваква температурна својства ресурса не омогућују њихово директно коришћење (тј. без посредовања геотермалних топлотних пумпи) за топлификацију или производњу електричне енергије. Такође, нису све врсте подземних вода искористиве као потенцијални енергенти.

Геотермалне топлотне пумпе (GTP-geothermal heat pumps или ground source heat pumps-GSHP) као извор топлоте користе геосредину, односно топлотну унутрашњу енергију стена или подземних вода. У случају експлоатације субгеотермалних водних ресурса јавља се неопходност пројектовања и израде каскадне пумпе (најчешће двостепене) која би служила за знатније подизање температуре воде и омогућила њено директно коришћење за тзв. „централно“ односно високо-температурно грејање, што је и један од основних циљева пројекта.

Пројекат, поред допунске техно економске анализе ефеката шире примене овог решења, као и израде пилот постројења и практичне демонстрације решења путем реконструкције једног постојећег објекта, има за циљ формирање концепта подизања енергетске ефикасности као и термичке реконструкције стамбеног фонда у Србији. Тренутно, стамбени фонд Србије представља правог расипника енергије. Преко 70% постојећег стамбеног фонда изграђено је пре доношења првих озбиљнијих прописа о термичкој заштити зграда из 1980. односно 1987. год. Тако би се, уз увођење грејања путем искоришћавања субгеотермалних ресурса, значајни допринос пројекта остварио и у домену предлога рационалније потрошње енергије.

Пројекат се реализује током 2 календарске године уз учешће експерата Универзитета у Београду и то са три техничка факултета: Рударско геолошког факултета, Машинског факултета и Архитектонског факултета. Два партиципанта (споразуми о техничкој сарадњи) су: Београдске електране и Општина Крушевац.

Моделирање у енергетици има за циљ да омогући оптимално усмеравање енергетских система, имајући у виду сложеност енергетских токова и разноврсност енергетских постројења од примарне производње енергије да њеног претварања у корисне облике енергије. Данас се широко примењују математички модели енергетске структуре, како за анализу постојећих система, тако и у процесу планирања и развоја енергетске инфраструктуре. Квалитетан енергетски модел би требало да створи могућност уочавања потенцијално «слабих места» у интегралном енергетском систему, те да на тај начин индукује мере и активности које би водиле њиховој елиминацији. У том смислу овим пројектом би се дефинисао методолошки приступ изради енергетског биланса једне или више регионално повезаних урбане средине који би дао потпуну слику енергетских токова и трансформација. Идеја је да се формира симулациони модел коришћења енергије на нивоу једне урбане средине, односно више регионално повезаних градова. Поред пуког пописа – биланса производње и потрошње енергије на одређеном подручју, симулациони енергетски модел формиран на нивоу једне или више регионално повезаних урбаних целина би требало да пружи могућност лаког уочавања елемената енергетског система са значајно ниским степеном енергетске ефикасности, неадекватним избором енергената или система снабдевања енергијом, значајно негативним утицајем на животну средину и сл. Предложени симулациони енергетски модел би у том смислу имао и могућност детерминисања енергетских индикатора одрживог развоја као квантитативних показатеља утицаја енергетике на развој друштвене заједнице.

Градови источне Србије обухваћени овим пројектом (Зајечар, Бор, Књажевац, Бољевац, Неготин, Мајданпек, Доњи Милановац, Неготин и Кладово) као и већина сличних градова у Србији, се нису систематски бавили проблемима комуналне и индустријске енергетике, што је довело до врло неефикасног и структурно неповољног коришћења енергије са значајним и врло негативним утицајем на животну средину. Са друге стране економски потенцијал ове руралне области се базира на обилним природним ресурсима: здравом окружењу, значајним резервама руда и минерала, изванредном хидро енергетском потенцијалу, изобиљу дрвета, добрим условима за пољопривредну производњу и сл. Између осталог, 2008. године је отворена је фабрика пелета у Бољевцу, а планирају се још две сличног капацитета.

У том смислу овим пројектом је предвиђена детаљна анализа и дефинисање локалних енергетских потенцијала региона источне Србије, формирање биланса енергетске потрошње у сектору комуналне енергетике и индустрије и дефинисање елемената битних за опис енергетских трансформација у овим секторима. Партиципант на пројекту Регионална агенција за развој источне Србије – РАРИС би била задужена за оперативно прикупљање података са терена и то како на нивоу репрезентативне – изабране године, тако и података неопходних за процену будућих потреба финалне потрошње, како би се симулацијом одредила најповољнија структура енергетских токова и трансформација која задовољава предвиђене потребе.

Циљ истраживања овог пројекта је повезан са потребама термоелектрана "Никола Тесла" у Обреновцу (партиципанта овог пројекта), које су највећи произвођач електричне енергије у Србији, али истовремено и највећи произвођач два отпадна материјала: пепела и шљаке (око 5милиона тона годишње). У скорој будућности (2011-2014 г), уградњом постројења за одсумпоравање димног гаса термоелектране "Никола Тесла" ће имати још један отпадни материјал-сулфогипс. У циљу коришћења највеће могуће количине поменутих отпадних материјала, као секундарних сировина, а тиме и смањења потребе за њихово одлагање на депоније, у овом пројекту је вршено испитивање могућности примене пепела и шљаке из термоелектрана "Никола Тесла" и сулфогипса из термоелектране "Hvaletice" из Чешке за изградњу путева,тј. изградњу доњих и горњих носећих слојева коловозне конструкције. План истраживања пројекта обухватао је:

1. Одређивање карактеристика отпадnих метеријала ради сагледавања њихове потенцијалне применљивости као компонената смеша за изградњу путева и

2. Проучавање система: пепео-портланд цемент-сулфогипс-шљака-вода са гледишта испуњавања услова за његову употребу за изградњу доњих и горњих носећих слојева коловозне конструкције.У пројекту су проучаване смеше са врло великим садржајем отпадних материјала у односу на портланд цемент (9:1) и при томе је констатовано да је у њима дошло до одигравања реакција хидратације и настајања продуката хидратације (етрингита, моносулфата и хидратисаних калцијум силиката). Захваљујући настанку ових једињења дошло је до спајања честица шљаке, тј. честица агрегата, чиме су добијене очврсле смеше које су имале чврстоћу на притисак довољну за изградњу доњих носећих слојева коловозне конструкције.Ако се чињеници да је у овом пројекту разрађен поступак коришћења смеша са великим садржајем отпадних материјала за израду путева, дода и чињеница да се у изради путева користе врло велике количине материјала следи закључак да би корисник резултата ТЕНТ – Обреновац имао знатну и економску и еколошку корист (знатно смањење потреба за депоновање отпадних материјала и потенцијално загађење ваздуха, вода и тла).У циљу повећања могућности примене отпадних материјала ТЕНТ-а, тј.разраде примене смеша за израду и горњих носећих слојева коловозне конструкције у продужетку израде овог пројекта врше се испитивања:

I) смеше са већим садржајем адитива (портланд цемента) од смеше проучаване у претходном периоду и
II) смеше са делимичном заменом шљаке природним агрегатом-песком.

Како се гравиметријска и геомагнетска истраживања, поред осталих геофизичких метода, примењују и у оквиру истраживања нафте и гаса, нафтне компаније су те које улажу велике инвестиције у развој математичких поступака и програма који би омогућили што прецизнију интерпретацију података и стварање што реалнијег геолошког модела за одређену истражну област. Имајући у виду цену извођења истражног бушења, које ће, поред осталог, проверити реалност геолошког модела, не чуди процена да постоји оправданост улагања у овај вид научног истраживања. Прецизност претпостављеног геолошког модела, као последњег корака у интерпретацији гравиметријских и геомагнетских података, утиче на економичност осталих геолошких истраживања.

Оригиналност и конкретни допринос пројекта засновани су на:

• Постојању значајног броја регистрованих гравиметријских и геомагнетских података,
• Постојању савремених математичких поступака за обраду ових података (Магистарска теза: Гравиметријска и геомагнетска истраживања терцијарних магматита Вардарске зоне, 2001, аутора Биљане Смиљанић),
• Предности примене трансформација података у МАТЛАБ окружењу, кроз ефикасније извођење програмских процедура и омогућавање високог степена креативности интерпретатора,
• Опремљености Катедре за даљинску детекцију и структурну геологију сателитским снимцима, топографским картама, геолошким картама и тумачима, рачунарима и неопходним програмима који ће поспешити интерпретацију и омогућити висок ниво опремљености карата и
• Корелацији трансформисаних података са резултатима анализе сателитских и авио-снимака, геолошких карата и осталих геолошких података.

Израда Атласа карата трансформисаних гравиметријских и геомагнетских података Србије размере 1:1 000 000 омогућиће анализу регионалних структурних односа и распореда магматских и вулканских зона на територији Србије. Обједињена анализа ових карата ће у последњој фази имати карактер интерпретације која ће уз корелацију са осталим геофизичким и геолошким подацима дати приказ главних структурних блокова на територији Србије.
Пројекат је значајан за остала геолошка истраживања јер ће омогућити унапређење:

• општих геолошких истраживања,
• хидрогеолошких истраживања, нарочито регионалног карактера и хидрогеотермална истраживања,
• истраживања лежишта минералних сировина и
• геолошких студија од стратешког значаја.

Очекивани резултати
А) Атлас карата трансформисаних гравиметријских података Србије размере 1:1.000.000, који ће садржати гравиметријске карте:

• регионала и резидуала добијене поступком осредњавања,
• регионала и резидуала добијене поступком продужења поља на више и на ниже,
• добијене поступком рачунања виших извода,
• добијене поступком рачунања вертикалних и хоризонталних градијената

• регионала и резидуала добијене поступком осредњавања,
• регионала и резидуала добијене поступком продужења поља на више и на ниже,
• добијене поступком рачунања виших извода,
• добијене поступком рачунања вертикалних и хоризонталних градијената,

Истраживања се односе на различите методе синтезе и испитивање структурних, микроструктурних, магнетних и магнетоотпорних особина наночестичних магнетних материјала и њихових поликристалних парњака. Проучаваће се следећи наночестични системи:

• оксиди спинелне структуре:
  (i) ферити (прости и мешовити) опсте формуле MFe2O4 (M = Zn, Co, Mn, Ni);
  (ii) манганати опште формуле LiMn 2-xM xO4 (M =Zn, Cr, Ti ); < li/> манганити опште формуле R1-xM xMnO3 (R=retka zemlja, M=Ca, Ba, Sr); < li/> прости и мешовити оксиди ретких земаља (R',R'')O3 (R=ретка земља);
• нанокомпозитни магнетици - магнетне наночестице распоређене у дијамагнетним матрицама неметалних оксида (на прим. алфа-, бета-, гама- Fe2O3 /SiO2) или у различитим полимерима (на прим. (Ni,Fe)-PVA).

У оквиру пројекта испитују се структурне, микроструктурне и друге карактеристике минерала и синтетичких производа. Имајући у виду значај познавања и разумевања поступака за добијање савремених материјала са жељеним карактеристикама, основни задатак овог пројекта јесте подешавање структурних и функционалних својстава добијених материјала и кристала, развој нових поступака синтезе и испитивање фактора који утичу на структуру и својства једињења.

Многи оксиди, сулфиди и сулфосоли, спадају у електронске и јонске проводнике или полупроводнике, у феро-, пиезо- и пироелектрике, а понекад улазе у састав композитних керамичких материјала. Да би се испитала улога слободног електронског пара, значајни напори улажу се у синтезу и карактеризацију комплексних оксида, сулфида и сулфосоли неких постпрелазних елемената, као што су As, Sb, Bi, Sn, Pb и Tl. Ова класа једињења посебно је интересантна због чињенице да слободан електронски пар тих елемената може бити мање или више стереохемијски активан. То врло често доводи до постојања полиморфних модификација у наизглед врло једноставним системима, као што је допирани Bi2O3. Следи да је код ових једињења веома важно одредити начин стабилизовања појединих полиморфних модификација, утврдити могуће правце проширења тренутно познатих принципа изградње кристалне структуре и границе изоморфних замена. Посебна пажња усмерена је на допиране оксиде бизмута јер неке од његових модификација спадају у изузетно добре јонске проводнике, те имају могућу примену у горивим ћелијама. Оксиди титана такође су предмет интензивног истраживања углавном због постојања великог броја једињења различитих структура, стехиометрије и особина. Испитују су такође и серије чврстих раствора које имају перовскитски тип структуре и за које је карактеристично одступање од тесералне симетрије настало најчешће као последица малог померања јона кисеоника и катјона из идеалних положаја које заузимају у тесералној јединичној ћелији. То су једињења која се одликују интересантним магнетним, електричним, оптичким и каталитичким особинама, а користе се и у алтернативним изворима енергије, као што су чврсте горивне ћелије. Испитују се и нови синтетички арсенати, фосфати и ванадати прелазних и земноалкалних елемената који могу бити интересантни чак и за индустријску примену. Ова једињења граде порозне и слојевите структуре и имају својство да приме различите јоне и молекуле у шупљине или међуслојни простор. Флексибилност таквих структура омогућава њихову практичну употребу као катализатора, за заштиту од корозије и пасивирање површине метала. Захваљујући постојању канала нека имају особине јонских проводника, а због могућности уградње различитих количина Li то су потенцијални материјали за акумулаторе. Испитују се и нова хибридна једињења (цинкофосфати са полиаминима у различитим пропорцијама) и тернарни комплекси прелазних елемената са низом ароматичних поликарбоксилат-јона (фталат, терефталат, изофталат, пиромелитат, мелитат итд.) и различитим полиаминским лигандима. Такви комплекси имају потенцијалну примену као катализатори, микропорозни материјали и молекуларни магнети.

Осим класичних керамичких метода и метода упаравања, за синтезу нових кристала и материјала користи се хидротермална метода и различити механохемијски поступци. За структурну карактеризацију користе се различите методе рендгенске дифракције на монокристалима и поликристалним узорцима. Применом скенирајуће електронске микроскопије опремљене енергетско-дисперзивним системом испитују се хемијска својства добијених супстанци, а по потреби се користе инфрацрвена и Раман спектроскопија, TG/DSC анализа и друге технике.

На пројекту учествује шест истраживача са Рударско-геолошког факултета, Технолошко-металуршког факултета и Института техничких наука САНУ. Резултати досадашњег рада на овом пројекту објављени су у 25 радова у часописима са SCI листе и 30 саопштења на домаћим и међународним скуповима.